No products in the cart.
Imate li i vi osećaj da nam jedan od većih problema u životu predstavlja to što mislimo da je sreća ono što će tek doći? Što uvek čekamo da nešto dobijemo, ostvarimo i dostignemo kako bismo bili zadovoljni? Da ćemo konačno biti zahvalni tek u budućem vremenu? Da smo u tom čekanju zapostavili sreću koja se dešava u sadašnjem trenutku, radost koja ne košta mnogo, gotovo ništa, a zapravo vredi najviše? Bez namere da budem nekakav guru za roditeljstvo, želela bih da podelim sa vama svoje iskustvo kroz primere kako sam učila svoju decu da budu skromna, zahvalna i zadovoljna. Nekada nam je kao roditeljima potreban samo mali spoljni podsticaj koji može mnogo toga da promeni nabolje.
Nema ničeg goreg od ljudi koji su “zdravi i pravi”, ništa im ne fali, žive u području u kojem je mir, ni u čemu ne oskudevaju, okruženi su dragim ljudima, a stalno su nezadovoljni, nešto im uvek fali i ne umeju da se raduju zbog onoga što imaju.
Naravno da je poželjno da deca razvijaju kritičko mišljenje i teže ka tome da popravljaju svet oko sebe, ali u svemu tome treba naći ravnotežu – u suprotnom će izrasti u nezahvalne i ogorčene osobe.
Šta je uopšte zahvalnost? Kako se ona razvija?
Što kažu stihovi velikog crnogorskog pesnika Vitomira Nikolića:
“Čudna me ponekad želja hvata
da kupim razglednicu i napišem:
Dobro je: pošte rade, nema rata…
I ništa više”.
Zahvalnost je temeljna vrednost koja oblikuje naš pogled na svet i način na koji živimo. Učenje dece da cene život i da ne uzimaju ništa zdravo za gotovo ključno je za njihovo emocionalno zdravlje i sreću. Nažalost, u savremenom svetu, u kojem je mnogo toga lako dostupno ali se i sve izuzetno brzo menja, deca (a i odrasli) često zaboravljaju koliko je važno biti zahvalan za ono što imamo.
Zahvalnost je svesno prepoznavanje i priznavanje dobrih stvari u našem životu. To je stanje uma koje nam omogućava da se fokusiramo na pozitivne aspekte svakodnevnog života, umesto na ono što nam nedostaje. Učimo decu da je zahvalnost više od samog izgovaranja „hvala“; to je duboko unutrašnje osećanje koje nas povezuje sa svetom oko nas.
Lični primer
Deca uče kroz posmatranje i ako vide da vi vrednujete male stvari, i ona će činiti isto to. Kao roditelj, vi ste uzor svom detetu. Pokažite zahvalnost u svom svakodnevnom životu – zastanite i oduševite se bubicom, cvetom, zalaskom sunca, oblicima oblaka, ljudima koji su ljubazni prema nama, muzikom, i uopšte svim lepotama koje nas okružuju.
Iako sam osoba koja glasno protestuje zbog nepravdi i to nimalo ne taji od svoje dece, već ih naprotiv učim da i sama ukažu na probleme koje oko sebe primećuju kako bi bilo bolje i njima i drugima, a posebno onima bez privilegija, koji su slabiji, diskriminisani i marginalizovani, volim i da od sitnica napravim događaj koji će pamtiti. Da sve bude pravi mali spektakl.
Kada ih podsetim da treba da budu srećni što kod babe i dede mogu da pojedu voćku koju su ubrali sa grane. Ili kad im predložim da igramo “na slovo na slovo” tokom dosadne vožnje vozom, pa se uključe i ostali putnici i svima nam brže prođe vreme. Ili što smo ustanovili naš mali ritual da se počastimo pudingom od čokolade uvek kada je kišni dan. Ili što ću pompezno najaviti kako smo srećni što smo na plažu poneli perece i breskve. Kao i što ću na primer prirediti avanturu od odlaska u obližnju šumu pa budemo zahvalni i što nam je šuma tako blizu i što smo napravili planinarski poduhvat sa piknikom na pauzi u pešačenju… Sve to zvuči možda obično, ali kada posle nekog vremena pitate decu, takve stvari koje ne koštaju mnogo, jesu stvari koje cene i koje pamte.
Moja deca ne zaboravljaju kako sam se s njima igrala doktora, salona i kampovanja. Kako sam im postavljala tragove na skrivena mesta u lovu na blago. Pamte kako im nisam kupovala gotove kostime za maskenbale nego smo ih zajedno šili, bojili i lepili.
Što manje pridavanje značaja materijalnom
Deca će znati za robne marke toliko koliko vi od tih brendova pravite statusni simbol i želeće izvesne materijalne stvari ukoliko se vi tim stvarima oduševljavate. Sve do polaska u školu, kada će se sve više kretati među svojim vršnjacima i od njih nažalost saznati za sklonost ka markiranoj garderobi, skupim patikama, mobilnim telefonima, play station-ima, deca znaju samo ono što im vi otkrijete. Dete će biti zadovoljno morem i plažom na kojoj može da se igra peskom i kamenčićima. Neće mu biti dosadno i neće misliti da su mu potrebni nekakvi animatori i luksuz dok mu vi to ne pokažete.
Ne može se definicijom objasniti deci šta znači biti zahvalan – zahvalnost se manifestuje kroz svakodnevne postupke i osećanja. Kroz jednostavne primere, poput zahvalnosti za ukusan obrok, igru sa prijateljima, ili što smo im omogućili da svi porodično odemo u vožnju biciklom i uživamo u posmatranju prirodnih lepota, deca mogu da prepoznaju šta sve imaju u životu.
Pričanje priča o mališanima koja žive u teškim uslovima, a koji su plemeniti, hrabri i radosni zbog malih stvari, takođe može pomoći u stvaranju svesti kod vaše dece o privilegijama koje imaju.
Kako izbeći nezadovoljstvo i pohlepnost?
Zašto je zahvalnost važna? Zahvalnost pomaže da se izgradi pozitivan pogled na svet, smanjuje stres i povećava zadovoljstvo životom.
Roditelji mogu pomoći tako što će ograničiti materijalna zadovoljstva i umesto toga podsticati decu da traže sreću u iskustvima, odnosima i unutrašnjem miru. Na primer, umesto da im uvek kupujete nove igračke, provedite kvalitetno vreme zajedno – odlaskom u prirodu, čitanjem knjiga ili tako što ćete zajedno kuvati i eksperimentisati u kuhinji.
Uprkos tome što i sami često smetnemo sa uma važnost svakodnevnih blagodeti, naša roditeljska dužnost je da ih vodimo i pomognemo im da izgrade temelje za srećan, ispunjen i zahvalan život. Učenje dece da cene život i da budu zahvalna je dugotrajan proces, ali je ključno za njihov budući razvoj. Samo tako će postati odrasle osobe koje cene svaki dan i umeju da se raduju životu, bez obzira na izazove koji ih čekaju. A kada nešto i nije kako treba – umesto da kukamo, žalimo se i prepuštamo očaju, naučićemo ih da pristupe problemu s konstruktivnim stavom, tražeći rešenja, boreći se i pokrećući stvari nabolje.
