Strahovi kod dece: Strategije za prevazilaženje i razumevanje

Kao majka dečaka koji se plaši mraka i ne voli da bude sam, naučila sam da je najvažnije pružiti detetu osećaj sigurnosti i razumevanja. Pričala sam mu priče u kojima je on bio hrabri junak, ostavljala sam mu lampu da svetli dok ide na spavanje. I ne samo to – kad god i dokle god je želeo, mogao je da spava sa nama, svojim roditeljima. Ovi mali gestovi su mu pomogli da se oseća sigurnije i da se suoči sa svojim strahovima. 

Roditelji uče svoju decu da budu oprezna i da se plaše specifičnih opasnosti, poput vatre ili prelaska ulice. U takvim slučajevima, doza straha može biti korisna jer pomaže da se dete zaštiti od povrede. Međutim, deca se mogu plašiti situacija ili predmeta koje odrasli ne smatraju pretnjom. Izvori straha se mogu menjati kako dete raste. Na primer, strah od mraka ili čudovišta ispod kreveta može ustupiti mesto strahovima od provale ili nasilja. 

Podržite, ne zadirkujte!

Taktike koje nikako ne funkcionišu uključuju zadirkivanje deteta zbog toga što je uplašeno ili prisiljavanje da se suoči sa zastrašujućim situacijama. Pomozite svom detetu da se nosi sa strahom tako što ćete njegova osećanja shvatiti ozbiljno, ohrabriti ga da razgovara o svojim anksioznostima, objasniti mu činjenice i pružiti mu priliku da se suoči sa svojim strahovima sopstvenim tempom i uz vašu podršku.

Šta preduzeti kako bi se dete oslobodilo straha?

Neka deca se boje insekata, neka panično beže od pasa, mnoga deca su razvila strah od odlaska kod lekara i zubara. Neko se boji odvajanja od roditelja, a neko zazire od nove sredine i novog kolektiva odnosno od toga šta ga čeka u novom vrtiću, na treningu, u školici engleskog itd. 

1. Razgovor i razumevanje

Prvi korak u prevazilaženju strahova kod dece je razgovor. Razgovarajte sa detetom o njegovim strahovima i slušajte bez osuđivanja. Pokušajte da razumete šta ga tačno plaši i kako se oseća. Ovaj pristup pomaže detetu da se oseća shvaćeno i manje usamljeno u svojim strahovima.

2. Postepeno izlaganje

Postepeno izlaganje deteta strahu može biti veoma efikasno. Na primer, ako se dete boji mraka, možete početi tako što ćete ga postepeno navikavati na tamniju prostoriju, ostavljajući upaljenu lampu ili noćno svetlo. Kako se dete bude osećalo sigurnije, možete smanjivati osvetljenje dok se potpuno ne navikne na mrak.

Kada je reč o odlasku kod zubara, postepeno izlaganje može podrazumevati nekoliko koraka. Prvi korak može uključivati samo posetu zubaru gde će dete videti ordinaciju i upoznati se sa doktorom. Sledeći put, zubar može „provozati“ dete na stolici gore-dole ili mu ogledalcetom samo pogledati zubiće, bez ikakvih intervencija. Ovaj pristup omogućava detetu da se postepeno upozna sa novom situacijom i smanji strah. Nagradite dete nekom manjom nagradom (npr. figurica, sličica) što je hrabro izdržalo pregled.

Ako se dete plaši pasa, možete ga postepeno upoznavati sa nekim miroljubivim kucom iz komšiluka koji je blage naravi. Počnite sa posmatranjem psa sa sigurne udaljenosti, a zatim, kada se dete oseća spremno, dopustite mu da psa pomazi u vašem prisustvu. Na taj način, dete će naučiti da nema razloga da se plaši ove plemenite životinje. Naučite ga da ubuduće uvek pita vlasnika/vlasnicu sme li da pomazi psa kako ne bi došlo do nepredviđenih situacija i savetujte ga da mu ne prilazi naglo, već polako od napred da ga pas dobro osmotri. Zato što i pas ima svoje strahove:)

3. Priče i igre

Priče i igra mogu biti moćni alati za prevazilaženje strahova. Kao što sam ja pričala svom sinu priče u kojima je on bio hrabri junak, možete koristiti sličan pristup kroz bajke i priče sa vašim detetom u glavnoj ulozi. 

Kroz igru, deca mogu istraživati svoje strahove u sigurnom okruženju. Na primer, ako se dete plaši insekata, možete zajedno crtati ili čitati knjige o insektima kako bi ih bolje upoznalo. 

4. Priprema za neprijatne situacije

Neka deca se plaše odlaska kod lekara. Priprema za ove situacije može smanjiti strah. Objasnite detetu šta može da očekuje tokom posete i zašto je važno ići kod lekara. Možete se igrati „lekara“ kod kuće kako bi dete imalo priliku da se upozna sa instrumentima i procedurama u opuštenom okruženju.

5. Podsticanje samostalnosti

Podsticanje samostalnosti kod dece može pomoći u prevazilaženju straha odvajanja od roditelja ili nove sredine. Postepeno ostavljajte dete sa drugim članovima porodice ili prijateljima na kraće vreme. Pružite mu pohvalu i podršku svaki put kada pokaže hrabrost i samostalnost.

6. Omiljeni meda “čuva strah”

Neka deca se osećaju sigurnije uz određene predmete, poput omiljene igračke ili ćebeta. Ovi rekviziti mogu pružiti utehu i pomoći detetu da se oseća hrabrije u situacijama koje ga plaše. Ako se dete boji mraka, kao moj sin, noćna lampa ili omiljena igračka (plišana životinjica po imenu Zubić) umnogome pomažu da se oseća sigurnije.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Ponekad je strah kod dece toliko intenzivan ili dugotrajan da može ometati njihov svakodnevni život i razvoj. U tim slučajevima, može biti potrebno potražiti stručnu pomoć.

• Fobije: Intenzivan strah od specifičnih situacija ili objekata, poput visine, pasa ili vode, koji traje duže od šest meseci i ozbiljno ometa svakodnevne aktivnosti deteta.
• Preterana anksioznost: Kada dete stalno brine o različitim stvarima i te brige su neproporcionalne situaciji. Ovo može uključivati strahove vezane za školu, zdravlje, sigurnost porodice i druge aspekte života.
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP): Ako dete ima opsesivne misli ili kompulsivne radnje koje su prekomerne i ometaju svakodnevne aktivnosti poput stalnog pranja ruku, konstantnog proveravanja izvršenih radnji itd. Ako primetite da dete, na primer, broji predmete jer će se u suprotnom “desiti nešto loše” u pitanju je OKP.
• Socijalna anksioznost: Intenzivan strah od društvenih situacija, koji može uključivati izbegavanje škole, društvenih događaja ili interakcije sa vršnjacima.
• Panični napadi: Ponovljeni, neočekivani napadi intenzivnog straha ili nelagodnosti, koji mogu uključivati simptome poput ubrzanog pulsa, znojenja, drhtanja i osećaja gubitka kontrole.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma kod svog deteta, važno je konsultovati se sa pedijatrom, dečjim psihologom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje. Pravovremena intervencija može pomoći detetu da prevaziđe svoje strahove i anksioznosti, omogućavajući mu zdrav i srećan razvoj.

Zaključak

Važno je zapamtiti da je svaki strah, ma koliko iracionalan u suštini bio, za dete realan i ozbiljan. Naša uloga kao roditelja jeste da podržimo decu, da ih razumemo i pružimo im alate da prevaziđu te strahove. 

Kroz priče, igru, postepeno izlaganje onome čega se dete boji i uz mnogo ljubavi, možemo pomoći našoj deci da izrastu u hrabre i samostalne osobe. Moje iskustvo sa sinom, koji je sada mnogo hrabriji zahvaljujući našim zajedničkim naporima, pokazuje koliko su ove strategije važne i efikasne.