No products in the cart.
Jeste li i vi jedni od onih roditelja-srećnika čijem klincu ili klincezi celo igralište trči u zagrljaj, obožava ga/je ceo vrtić – od dece preko vaspitačice do servirke i spremačice, svojim pesmicama i šalama zabavlja celu čekaonicu kod pedijatra, a zbog svoje komunikativnosti i toga što voli da ćaska sa radnicima u pekari neretko dobije i besplatnu kiflu ili perecu?
To su ona deca za koju svi kažu: “Za njih se ne brinemo, oni će se snaći”, “Blago vama, kako je ona slobodna i prodorna!” ili “Vidi ti njega kako razgovara kao veliki i ničeg se ne stidi, on će daleko dogurati!” Ako se ne prepoznajete u ovim redovima, ovaj tekst je baš za vas.
U društvu je lepše
Svaki roditelj bi sigurno više voleo da mu je dete društveno, nego da se povlači u sebe i izbegava socijalnu interakciju. Moj sin je jedan od takve dece koja su vrlo rano uvidela dobrobit otvorene komunikacije. Kad bih s njime pošla u šetnju, ušao bi u salon u komšiluku samo da se javi frizerkama pa bi dobio od njih osmeh, lepu reč i bombone. Kada bismo ušli u gradski prevoz, pitao bi vozača autobusa ne samo za cenu karte nego i: “Čiko, koliko ti košta ceo ovaj autobus?”, a na igralištu bi bez problema u roku od odmah pronašao sebi druga za igru tako što bi prišao detetu koje se tu zateklo i pitao: “Hoćeš da se igraš sa mnom?” Zbog toga što uvek želi da pomogne i što ga u timskim igrama druga deca prepoznaju kao lidera, uvek ima društvo s kojim može da ide napolje.
No, neka deca su prirodno sklonija tome da im socijalna inteligencija bude bolje razvijena i da lakše prepoznaju kako funkcionišu socijalne situacije, te da se u njima jednostavnije snalaze. Može li se na tome raditi i kako? Koje mere možemo preduzeti na ovom našem putu roditeljstva na kojem pokušavamo da od mališana napravimo dobre ljude i blistave umove? Kako da im pomognemo da usvoje i tu vrednost? Može se reći da je konstantno izlaganje najrazličitijim socijalnim situacijama, podsticanje i ohrabrivanje recept za uspeh.
Šta obuhvata socijalna inteligencija?
Šta mi uopšte nazivamo inteligencijom? Mentalne osobine koju čini nekoliko različitih sposobnosti i veština: prilagođavanje novim situacijama, učenje iz iskustva, korišćenje prethodnih znanja, razumevanje apstraktnih pojmova, snalaženje u nepoznatim okruženjima i nepoznatim okolnostima…
Tako su naučnici došli do raznih podela od kojih neke razlikuju tipove inteligencije kao što su: lingvistička, logičko-matematička, muzička, vizuelno-prostorna, emocionalna, socijalna i druge.
Socijalna inteligencija je poseban vid inteligencije, koji obuhvata više međusobno povezanih sposobnosti kao što su: emocionalna osetljivost, socijalna analitičnost, dobra samokontrola, socijabilnost, tolerancija i socijalna adaptabilnost.
Prirodna sklonost i podstaknut razvoj socijalne inteligencije
Čest je slučaj da u porodicama u kojima ima više od jednog deteta, ne poseduju sva deca jednake socijalne veštine iako su ih roditelji vaspitavali na gotovo identičan način. Neka deca su ekstrovertnija, a neka introvertnija. Neka deca zaziru od toga da napuste svoju zone komfora.
Niko od nas nije savršeni roditelj, ali postoji nešto što možemo da uradimo za svoju decu – možemo ih opremiti veštinama koje će im pomoći da lakše idu kroz život, a razvoj socijalne inteligencije jeste nešto što im može biti od velike koristi u svim sferama života. U školi, na fakultetu, na poslu, u svakodnevnim situacijama, u međuljudskim odnosima, u partnerskim odnosima, adekvatno razvijene socijalne veštine mogu doneti samo pozitivne rezultate.
Kako podstaći razvoj socijalne inteligencije kod svog deteta?
Šta ako ste primetili da vaše dete nije baš najbolje u sklapanju novih prijateljstava, ne ume da pokaže empatiju, saopšti svoje želje i potrebe, nerado se pridužuje vršnjacima u igri, neće da deli igračke, izbegava razgovor za odraslima, stidljivo i šturo odgovara na pitanja i oseća se nelagodno zbog bilo kakvog javnog nastupa?
Da li vaše dete obuzimaju strah i nervoza kada treba da govori pred grupom dece ili odraslih (komšija, rođaka, kućnih prijatelja, vaspitača, trenera)? Uočili ste da vaše dete ima problem da postavi neko pitanje, zatraži nešto što želi, zazire od toga da učestvuje u priredbi iako voli da peva, pleše i recituje? Radije će se dosađivati ili igrati sȃmo nego da u parkiću nepoznatom detetu postavi to čuveno pitanje: “Hoćeš da se igraš sa mnom?”
Ne brinite, postoje određeni koraci koje možete preduzeti na putu ka tome da vaše dete usvoji i ovu vrednost.
- Deca uče po modelu, imitacijom naših ponašanja. Razgovarajte jasno, slobodno, ljubazno, asertivno, uz uvažavanje sagovornika.
Dete je svesno komunikacije u okviru vašeg doma, ali ono takođe uočava i da li se javljate komšijama u liftu i ćaskate li s njima. Dete čuje i vaše telefonske razgovore. Primećuje i kako se obraćate prodavačici na kasi, vaspitačici kada dođete po njega, kako pričate sa bakama i dekama, kakav je vaš način ophođenja prema drugoj deci, teti u banci ili pošti, prosjaku na ulici, kondukteru u vozu, itd.
Pokažite šta je ljubaznost, empatija i efikasna komunikacija u svojim odnosima sa članovima porodice, prijateljima i drugima. Naučite ga kako se pažljivo slušaju drugi, kako se razumeju i uvažavaju njihova osećanja. Demonstrirajte kako jasno i ljubazno izraziti svoje misli i potrebe.
- Čitajte detetu priče i potom razgovarajte o pročitanom. Igrajte se uživljavanja u različite uloge.
Priče koje sadrže različite likove i situacije mogu biti odličan način da deca uče o međuljudskim odnosima. Diskutujte o postupcima likova i osećanjima koja su iskusili.
Uživljavanje u uloge može biti posebno korisno za decu koja se osećaju nesigurno u socijalnim situacijama, pružajući im siguran prostor da vežbaju i razvijaju svoje socijalne veštine dok se uče vrlinama i odgovornostima u društvu.
- Podstičite komunikaciju. Aktivno slušajte kada vaše dete govori i podstičite ga da se izražava. Ovo ne samo da razvija njihove komunikacione veštine, već i jača važnost otvorenog dijaloga u odnosima.
Takođe, telefonski razgovori sa bliskim članovima porodice mogu biti korisni za “vežbanje” sigurnosti u komunikaciji. Naučite ga da razgovara telefonom – neka pozove baku ili deku. Ovaj zadatak pomaže detetu da isprobava socijalne veštine u različitim kontekstima i razvija sposobnost jasne i ljubazne komunikacije.
- Timske igre i aktivnosti: sportići, muzički ansambli, horovi, plesne grupe, radionice
Učešće u timskim sportovima ili grupnim projektima pomaže deci da razviju veštine saradnje i rešavanja sukoba. Omogućite detetu da što više prisustvuje aktivnostima koje pružaju priliku za socijalizaciju.
- Dozvolite detetu da bude nezavisno u skladu sa njegovim godinama
Slanje deteta u prodavnicu može biti odličan način da podstaknete njegovu samostalnost i odgovornost. Na primer, možete dati detetu spisak nekoliko stavki koje treba da kupi. Ovo mu pruža priliku da vežba donošenje odluka, rešavanje problema, upravljanje novcem i interakciju sa prodavcima. Takođe, ovakva aktivnost gradi detetovo samopouzdanje, jer vidi da mu verujete da može da samostalno obavi zadatak. Ako je dete mlađe ili prvi put ide samostalno u prodavnicu, možete ga sačekati ispred ili u blizini kako bi se osećalo sigurnije.
- Pohvalite pozitivno ponašanje
Kada dete pokaže empatiju, ljubaznost ili dobru komunikaciju, roditelji treba da pohvale i nagrade dete, čime se podstiče ponavljanje takvog ponašanja.
Da sumiramo
Ohrabrujte nezavisnost koja odgovara njihovom uzrastu. Dozvoljavanje deci da donose odluke i rešavaju probleme samostalno gradi njihovo samopouzdanje i socijalne veštine. Izlažite dete situacijama u kojima treba da razgovara i udružuje se s vršnjacima.
Kroz razvijanje socijalne inteligencije, dete stiče sposobnost da razume i artikuliše svoja osećanja i upravlja njima, kao i da efikasno komunicira i rešava sukobe sa drugima. Dakle, iako neko dete može imati prirodan talenat za socijalne interakcije, svako može unaprediti svoje socijalne veštine kroz učenje i iskustvo. Okruženje koje podržava razvoj socijalnih veština može pomoći detetu da postane socijalno inteligentna osoba, a to je jedan od dragocenijih poklona koje detetu možemo dati za budućnost.
