Kreativnost kao temelj genijalnosti: Šta NASA otkriva o potencijalu naše dece

Oduvek sam bio svestan koliko promena percepcije i gledanje na stvari iz drugog ugla može dovesti do pronalaska beskonačno mnogo novih rešenja koja leže na neočekivanim mestima, kombinacijom već poznatih stvari. Kroz svoj rad kao edukator, držao sam radionice kreativnog razmišljanja. Ono što mi je bilo interesantno jeste da se kreativno razmišljanje podstiče u najvećim kompanijama poput Google-a, IBM-a, Apple-a i drugim. A ono što sam godinama gledao kod dece – neograničenu maštu i kreativnost – naučnici su upravo potvrdili kao ključ genijalnosti.

Otkriće NASA-e

NASA, organizacija poznata po slanju ljudi u svemir, sprovela je fascinantnu studiju o ljudskoj kreativnosti. Rezultati su bili, najblaže rečeno, iznenađujući:

  • 98% dece uzrasta 5 godina pokazalo je nivo kreativnosti „genija“
  • Ovaj procenat pada na samo 12% kod petnaestogodišnjaka
  • Kod odraslih, samo 2% zadržava ovaj nivo kreativnosti

Čitajući ove podatke, zapitao sam se koliko puta sam video decu svoje sestre ili prijatelja kako na najneobičniji način koriste neke igračke i prave od nečega nešto tako spontano i lako kroz igru.

Razbijanje mita o urođenoj kreativnosti

Postoji uobičajen mit da je kreativnost neuhvatljiv i urođen talenat. U stvarnosti, istraživanja govore drugačiju priču. Mnogi ljudi žele da budu kreativniji, a zapravo je kreativnost veština koja se može razvijati od ranog detinjstva.

Znamo da je – u poređenju sa osobinama kao što su IQ, ličnost i politička orijentacija – kreativnost relativno nisko nasledna. Okruženje ima ogroman uticaj na kreativnost, a roditelji i staratelji mogu igrati ključnu ulogu u oblikovanju kreativnog razmišljanja u ranim godinama.

Deca imaju neograničen kreativni potencijal. Ona su radoznala, razigrana, maštovita i otvorena za nova iskustva. Zapravo, ova studija pokazuje da su deca bolji kreativni rešavaoci problema od odraslih jer mala deca imaju tendenciju da zamišljaju i istražuju više mogućnosti, što često dovodi do kreativnijih rešenja.

Zašto je meni ovo istraživanje toliko interesantno?

NASA nije tražila kreativnost bez razloga. Oni su shvatili da su najkreativniji umovi sposobni da reše najkompleksnije probleme – bilo da se radi o slanju ljudi na Mars ili rešavanju klimatskih promena na Zemlji. U savremenoj edukaciji i svakodnevnom žargonu kreativnost pripisujemo samo piscima, slikarima, muzičarima i slično, a zapravo je ona jako bitna za svaku profesiju i za svakodnevne situacije u životu. Ona je poput magičnog štapića kojim se nalaze rešenja za izazove.

Kreativnost = Genijalnost

Posmatrajući decu, možemo videti bezbroj primera koji potvrđuju NASA-ino otkriće:

  1. Rešavanje problema: Mali Marko je smislio kako da nahrani mačku dok su njegovi roditelji na odmoru, koristeći sistem koturača i tajmera. Kreativnost u akciji!
  2. Inovativno razmišljanje: Aida je napravila „automatski čistač sobe“ od metle, konopca i svojih igračaka. Možda nije radio savršeno, ali ideja je bila genijalna!
  3. Fleksibilnost uma: Kada je Davudov omiljeni crtež bio slučajno pocepan, on ga je pretvorio u kolaž, stvarajući nešto još lepše.

Kako sačuvati genijalnost naše dece?

NASA-ino istraživanje nas je podsetilo na nešto što smo oduvek znali, ali smo nekako zaboravili – sva deca su rođeni geniji. Pitanje je, kako da sačuvamo tu iskru? Evo nekoliko saveta baziranih na akronimu CREATE:

  1. C – Child-Directed (Vođeno detetom): Pustite decu da vode tokom igre, istražujući teme ili se baveći aktivnostima koje oni izaberu. Okruženja za učenje vođena detetom motivišu decu da uče jer je tema od iskrenog interesa, a ne zato što očekuju neku nagradu na kraju.
  2. R – Risk-Friendly (Prijateljski nastrojeno prema riziku): Ohrabrite decu da preuzimaju rizike postavljanjem izazova primerenih uzrastu ili nove aktivnosti koju možda oklevaju da probaju. Učenje kako proceniti i upravljati rizikom od ranog uzrasta povezano je sa povećanim samopouzdanjem i kreativnošću.
  3. E – Exploratory (Istraživački): Postavite aktivnosti gde deca mogu da eksperimentišu i rastavljaju stvari. Tokom ovih vrsta istraživačkih iskustava igre, deca će otkriti više o tome kako stvari funkcionišu i biti inspirisana da smisle nove ideje.
  4. A – Active (Aktivno): Kroz zabavno, aktivno fizičko kretanje i vežbanje, deca ne samo da jačaju svoja tela, već i poboljšavaju učenje i podstiču svoju kreativnost.
  5. T – Time for Imagination (Vreme za maštu): Vreme za maštu i igru pretvaranja omogućava deci da smisle originalne ideje i ožive ih, kao i da vežbaju samoregulaciju i empatiju, i grade kreativnost.
  6. E – Exchange of Ideas (Razmena ideja): Sa bilo kojom vrstom iskustva igre, važno je uključiti prilike za razgovor. Kada deca mogu da se uključe u razmenu ideja kroz razgovor i saradnju, to često dovodi do najkreativnijih i najinovativnijih ishoda.

Zaključak: Negujmo genijalnost kroz kreativnost

NASA-ino istraživanje nam je otvorilo oči – genijalnost nije nešto sa čime se rađa samo nekolicina srećnika. To je potencijal koji sva deca nose u sebi, skriven u njihovoj kreativnosti.

Svaki put kada vidim dete kako crta, gradi ili izmišlja, ne vidim samo igru. Vidim budućeg naučnika koji će rešiti misterije svemira, umetnika koji će inspirisati milione, ili inovatora koji će promeniti način na koji živimo.

Kao što je Albert Einstein rekao: „Logika će vas odvesti od A do B. Mašta će vas odvesti svuda.“ NASA nam je pokazala da je ta mašta, ta kreativnost, ključ genijalnosti.

Negujmo tu iskru u našoj deci. Dajmo im alate, prostor i slobodu da istražuju, stvaraju i sanjaju. Jer ko zna – možda baš u njihovim rukama leži rešenje za neke od najvećih izazova našeg sveta.

A ako na tom putu naprave nered u dnevnoj sobi ili izmisle jezik koji samo oni razumeju? Pa, to je mala cena za negovanje genija budućnosti.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *