No products in the cart.
Svake večeri, pred spavanje, pričala sam svojoj ćerki priče. Često je i ona bila glavna junakinja tih priča. Uz svaki lik i svaku avanturu, videla sam kako joj oči sjaje od uzbuđenja i radoznalosti. Često bi znala da prokomentariše: „Mama, i ja želim da budem hrabra i pomažem drugima!“ ili “Ja kada porastem napraviću neki izum da nijedno dete ne bude siromašno.” To znači da je uspela da se identifikuje sa akterima i okolnostima iz priče. Sa svim onim dečijim družinama i neustrašivim junacima koji se bore protiv zla i nepravde. Kasnije, kada je naučila da čita, uronila je u svet knjiga samostalno, bez moje pomoći. Sada sa strašću istražuje nove svetove, likove i avanture kroz knjige, a sve to zahvaljujući onim pričama koje sam joj nekada čitala naglas.
Moć pričanja priča
Ljudi od davnina vole priče i one su se oduvek pričale, što dokazuju crteži u pećinama Lascaux i Chavaux u Francuskoj, stari i do 30.000 godina. Oni prikazuju životinje, ljude i predmete, a izgledaju kao vizuelne priče odnosno priče u slici.
Pričanje priča je moćno sredstvo koje roditelji mogu koristiti kako bi ulepšali i obogatili detinjstvo svoje dece. Kroz priče, deca ne samo da uživaju i uče, već i razvijaju svoj unutrašnji svet, veštine i vrednosti koje će im služiti tokom čitavog života.
Otvoriti deci vrata ka empatiji, hrabrosti, snalažljivosti, činjenju dobrih dela, radoznalosti i spremnosti da rado usvajaju znanje nije lako, ali može postati jednostavnije kroz priče koje se direktno obraćaju detetu. Kada u pričama koje mu roditelji čitaju, dete nađe odgovor na pitanja koja i sȃmo sebi postavlja i identifikuje se sa junacima i situacijama, ono biva uvučeno u čarobni svet književnosti. Na koji način dogodovštine opisane u knjigama koriste u pogledu detetove inteligencije i mašte? Kako priče koje čitamo deci utiču na njihov razvoj?
Koristi pričanja priča za razvoj deteta
Priče su moćno sredstvo za učenje o svetu. Kroz slušanje priča, deca saznaju i uče o vrlinama i upoznaju se sa novim idejama. Pričanje priča nije samo zabavna aktivnost, već ključni deo dečijeg razvoja koji donosi mnogobrojne prednosti koje će deci biti od koristi tokom čitavog života.
Ono što bih istakla kao nešto što meni posebno znači jeste da je u ovom svetu kada se sve manje čita i posvećuje pažnja knjigama, moje dete postalo aktivan čitalac zahvaljujući tome što sam joj usadila naviku slušanja priča. Knjige joj nisu bile strane i kroz svakodnevne priče pred spavanje razvila je ljubav prema čitanju.
Razvoj pismenih i govornih veština uz pomoć pričanja priča
Slušanje priča podstiče razvoj jezičkih veština, uključujući vokabular, gramatiku i razumevanje teksta. Deca koja slušaju priče često pokazuju bolju pismenost i lakše savladavaju čitanje i pisanje.
Kritičko razmišljanje
Priče često uključuju zaplete koji zahtevaju promišljanje, rešavanje problema i donošenje odluka. Ovo razvija kritičko razmišljanje i sposobnost analize kod dece.
Socijalne veštine
Kroz priče, deca uče o međuljudskim odnosima, empatiji i saradnji. Likovi u pričama pružaju modele ponašanja koje deca mogu oponašati u stvarnom životu što će im pomoći da se bolje snađu u društvenom životu.
Emocionalna otpornost i prilagodljivost
Emocionalna otpornost je sposobnost da se osoba mentalno i emocionalno nosi sa negativnim emocijama i da njima upravlja. Priče koje prikazuju likove kako se suočavaju sa teškoćama i prevazilaze izazove pomažu deci da razviju emocionalnu otpornost i nauče kako da se nose sa sopstvenim teškoćama i izbore sa svojim osećanjima (npr. tugom, strahom ili ljubomorom).
Sa čime se deca identifikuju u pričama?
Likovi
Deca se često identifikuju sa likovima koji su im slični po godinama, interesovanjima ili iskustvima. Heroji koji prevazilaze prepreke i pokazuju hrabrost i snagu posebno su im inspirativni, pa dece žele da se ugledaju na njih.
Situacije
Priče koje prikazuju situacije sa kojima se deca mogu poistovetiti – kao što su izazovi u kolektivu (vrtiću, školi), prijateljstvu, ili u porodičnim situacijama – pomažu deci da lakše razumeju i rešavaju sopstvene probleme.
Emocije
Priče koje istražuju širok spektar emocija mogu pomoći deci da prepoznaju i imenuju sopstvena osećanja. To je važan korak u razvoju emocionalne inteligencije.
Kako pričati priče deci?
Verovatno najvažniji, a često zaboravljeni element negovanja ljubavi prema čitanju kod dece je da roditelji pokažu interesovanje za knjige. Ono što fascinira mamu ili tatu verovatno će privući pažnju i dece.
Znamo da nemate uvek ni vremena ni volje posle napornog i užurbanog dana, kao i da možda niste sigurni koja vrsta pripovedaka ili bajki je adekvatna za uzrast vašeg deteta. Neka tih nekoliko minuta bude poseban deo vašeg dana – vreme kada dete ulazi u čarobni svet priča i iz njega izlazi bogatije za još jedno iskustvo, za još jednu vrednost i za još jednu lekciju.
Interaktivnost
Čitanje mališanima treba da bude interaktivno, tako da mama i tata budu kreativni za vreme priče. Ako poznatu priču ispričate s neočekivanim zaokretom, dete će se sigurno smejati i zabavljati.
Uključite decu u priču tako što ćete ih pitati šta misle da će se dogoditi sledeće ili kako bi oni reagovali u određenim situacijama. To podstiče njihovu maštu i angažman.
Dete može da završi rečenice do kraja, pogađa šta će se sledeće dogoditi, smišlja razloge zašto se nešto dogodilo, ponavlja reči ili fraze. Neka “vreme za priču” postane više razgovor nego samo čitanje priče od početka do kraja.
Izražajnost i gluma
Koristite različite glasove i izraze lica kako biste oživeli likove i situacije u priči. Ovaj pristup pomaže deci da se više uključe i bolje razumeju priču.
Prilagođavanje priče uzrastu
Priče treba da budu prilagođene uzrastu deteta. Dok čitate mlađoj deci, koristite jednostavne rečenice i jasne zaplete, dok starijoj deci možete pričati složenije priče sa ozbiljnijim temama i dubljim porukama.
Zaključak
Kako sam zaključila iz ličnog iskustva, pričanje priča deci donosi brojne prednosti. Pre svega, to to je naš mali zajednički ritual pred spavanje. U pitanju je kvalitetno provedeno vreme koje dete pamti i koje učvršćuje vezu između roditelja i deteta.
Pričanje priča im takođe pomaže da razviju veštine slušanja, kao i da izoštre pamćenje. Priče podstiču maštovitost, radoznalost i pokreću kreativno razmišljanje. Deca kroz priče razvijaju emocionalnu inteligenciju, sposobnost komunikacije, empatiju i socijalne veštine. Pomažu im da razumeju različite kulture i da se emocionalno razvijaju. Pričanje priča opušta, čini učenje prijatnijim i doprinosi razvoju kognitivnih veština. Takođe, priče podstiču koncentraciju i pomažu u učenju važnih vrednosti i etike.
Kao mama koja je svojoj deci čitala, postavila sam im temelj za to da kasnije i sȃma rado čitaju što je svakako uticalo na njihov jezik i pismenost, kao i na to da bolje artikulišu misao i imaju bogatiji rečnik. Zahvaljujući bajkama i pričama kao i razgovoru o njima, deca su usvojila sposobnost da izvuku zaključke, analiziraju i odvoje bitno od nebitnog. Naučili su se strpljenju kako za čitanje lepe književnosti tako i za usvajanje raznih znanja.
Kao što je spisateljica Emilie Buchwald rekla: „Deca postaju čitaoci u krilu svojih roditelja“. Rekla bih da ova izjava savršeno sažima neverovatno moćnu ulogu koju roditelji igraju u uspostavljanju ljubavi prema čitanju kod male dece.
