No products in the cart.
Sve mi se čini da sam čekala isuviše dugo da počenem da provodim vreme s decom.
Paradoksalno zvuči jer sa bebama provodimo najviše vremena kad smo im i najpotrebniji. Ali te su potrebe fizičke. Kad god je trebalo negde da idemo, težila sam da neko dođe da čuva decu u njihovom okruženju a ne da ih vodim sa sobom.
Znate već da izlazak od pa i pola sata sa bebom zahteva ozbiljne pripreme. Torba a u torbi: jedna presvlaka, druga presvlaka, pelene, maramice, puder, flašica, cucla, čarape. I još ta jedna stvar koju bih obično zaboravila a ispostaviće se da mi je za taj izlazak bila neophodna. Pa onda taktika – kuda mogu kolica, pa je li primereno da sedimo na terasi kafića, pa šta ako ogladni, pa šta ako ne zaspi na vreme i kenjaka i ljudi krenu da nas strele pogledom??? Da ostanemo ipak kući, bolje pola sata sami nego sat i po vremena da se mučimo s njima. Ili prvi odlazak na more sa bebom. Visinske, terenske pripreme i selektorska savetovanja cele šire porodice, komšiluka, kolegijuma i prijatelja ne ginu. Začinjeno upozoravajućim horror pričama kako su se ti i ti proveli sa bebom na moru. Iznenadne bolesti, kmekanje, odbijanje mora, temperature, alergije, veći umor nego odmor. Kad sve saberete, najbolje da se odustane i da se sačeka da deca odrastu, pa tada lepo, sa odgovornom osobom koja će da pamti.
Pa…ne.
Nema čekanja ni odlaganja. Roditeljstvo je prelepo. Samo je trebalo da nam kažu da je takođe veoma izazovno (da ne upotrebim iskrenije reči – mukotrpno, naporno, teško). Bebice neće pamtiti detalje putovanja, to je tačno. Ali će stvarati navike. Uostalom, emocije se pamte. Evo pokušajte da se setite neke najranije uspomene iz detinjstva. Gotovo izvesno ste negde van isa roditeljima, radite nešto neuobičajeno. Kad smo kod uspomena, verujte da i naporna letovanja s bebama za samo par godina postaju urnebesna uspomena.
Kažem da sam predugo čekala da krenem da provodim vreme s decom jer vreme kad postanu dovoljno samostalni i prestanu da traže vaše stalno prisustvo isuviše brzo dođe. Žongliramo sa sopstvenim obavezama, njihovim rasporedima, treninzima i nije uvek lako uskladiti sve to. Zato mi se i čini da treba da budemo opušteniji u planiranju provođenja vremena sa decom. Ako traže da krenu sa nama u prodavnicu, kod rođaka ili u šetnju – naučila sam da kažem da! I to mogu biti mali trenuci koje kradem od dana. Ponekad se desi da se najlepše ispričamo na putu do marketa.
Jednom sam sa prijateljima pričala o ustomenama iz detinjstva. I ma kako razlčite bile, sve su se svodile na provođenje vremena sa roditeljima. Nekom je to bio nedeljni odlazak na burek, nekom pecanje, za nekog gledanje dečijeg zimskog programa. Ili neki jednostavni rituali poput postavljanja stola za doručak i vađenja specijanih tanjira i čaša. Često zaboravimo da su male, svakodnevne aktivnosti ključne za snažne porodične veze. Zajednički trenuci stvaraju temelje za poverenje i ljubav. Rituali donese osećaj sigurnosti i sreće. A ne mora da bude ništa veliko.
Kako deca ostaju starija, lepeza zajedničkih aktivnosti je veća. Deca će uglavnom vole da rade sve sa roditeljima. Da idu sa vama na posao. Da zavole vase hobije. Da gledaju filmove i serije sa vama. U jednom sam trenutku shvatila da će naša mesta brzo zauzeti prijatelji. Zbog toga smo i napravili male ritual zajedničkih aktivnosti. Nekada igramo uno, nekada asocijacije, gledamo Slagalicu zajedno pre nego što se rasturimo svako sa svojim planovima za noć. Nedeljom zajedno pravimo palačinke. Njihovi zadaci u tom procesu postaju sve složeniji. Sad već dolaze sa svojim predlozima kako preliv treba da izgleda.
I možda je to najlepše od zajedničkog provođenja vremena. Društvene igre i sport su samo kulisa za njihovo otvaranje. Često se dešavalo da tek uz igru krenu da pričaju šta im se dešavalo tokom dana nakon što su moja pitanja nakon povratka iz škole ostala skoro pa neodgovorena. S druge strane, lepo je kad saznaš šta sui m interesovanja. Kad žele nešto novo da probaju, nešto da vide i prvo dođu kod roditelja da predlože da radite to zajedno.
I onda kad mislite da je druženje sa prijateljima apsolutno primarno u životu jednog tinejdžera, dobijete poziv da izađete s njima na basket. Bude lepa noć i onoi zaključe da žele da to radimo makar jednom nedeljno jer vole da dele s vama ono što najviše vole.
I prija baš.
