Kako izgraditi samopouzdanje kod dece: Odskočna daska za srećnu i uspešnu ličnost

Samopouzdanje je poput temelja na kojem deca grade svoj identitet, sreću i uspeh. Kada deca veruju u sebe, svet im nije toliko zastrašujuće mesto, već prostor mogućnosti. Osećaj da su voljena, prihvaćena i sposobna daje deci snagu da istražuju, rastu i razvijaju se u najbolje verzije sebe.

Ali, šta se dešava kada deca nemaju dovoljno samopouzdanja? Kada sebe doživljavaju kao „nedovoljno dobre“ ili sumnjaju u svoje sposobnosti? Njihova nesigurnost može ih sprečiti da iskoriste svoj pun potencijal, da se druže, da uče i preuzimaju inicijativu. Deca sa niskim samopouzdanjem često se povlače, lako odustaju ili se plaše neizvesnosti, zato što im greške deluju kao nepremostivi problemi.

Šta je samopouzdanje i u čemu se ogleda?

Samopouzdanje je osećaj vere u svoje sposobnosti, vrednosti i potencijale. Sigurno ste primetili da deca, iako imaju znanje ili talenat, ne prolaze uvek najbolje ako nemaju samopouzdanje – dok ona sa manje znanja, ali više samopouzdanja, često postižu bolji uspeh.

Deca sa izgrađenim samopouzdanjem osećaju se sigurno, hrabro preuzimaju izazove i lako se nose s greškama. Ipak, ni nama roditeljima nije lako – potrebno je naći balans: preterano hvaljenje deteta može stvoriti lažnu sliku samouverenosti bez pokrića, dok s druge strane, stalna sumnja u sebe može dovesti do previše samokritičnosti. Deca koja zaista poseduju zdravo samopouzdanje isijavaju sigurnošću kroz svoj stav, govor tela, način komunikacije i javni nastup, što se lako da primetiti u kolektivu.

Zašto je važno samopouzdanje kod dece?

Samopouzdanje je više od običnog osećaja prijatnosti. Deca koja veruju u sebe imaju hrabrost da istražuju nove stvari, preuzimaju izazove i istrajavaju čak i kada ne uspeju iz prvog pokušaja. Deca puna samopouzdanja manje su sklona povlačenju, ne odustaju i ne smatraju da je “smak sveta” kada pogreše i spremnija su da se oprobaju u različitim aktivnostima – od škole, sporta, umetnosti, pa do građenja novih prijateljstava.

S druge strane, deca sa niskim samopouzdanjem često izbegavaju izazove, jer se plaše neizbežnog neuspeha. Mogu imati teškoća u postizanju ciljeva i osetiti se izolovano, verujući da nisu vredna pažnje ili poštovanja drugih.

Kako se razvija samopouzdanje?

Samopouzdanje može doneti deci brojne prednosti kasnije u životu – od uspeha na fakultetu i poslu do kvalitetnijih međuljudskih odnosa, jer ih čini sigurnijim u donošenju odluka i preuzimanju inicijative.

Samopouzdanje počinje da se razvija od trenutka kada dete dobije prvu pozitivnu pažnju i ljubav. Osećaj sigurnosti, prihvaćenosti i voljenosti čini prve korake ka samopoštovanju. Kako deca rastu, razvijaju nove veštine i osamostaljuju se – počinju da osećaju ponos zbog onoga što mogu sami da urade.

Samouverenost ne dolazi samo od spoljašnjih uspeha, već i od unutrašnjeg osećaja vrednosti. Deca grade samopouzdanje svaki put kada:

• Ostvare napredak ka nekom cilju.
• Nauče nešto novo i dobiju priznanje za svoj trud.
• Uspeju u sklapanju prijateljstava i održavanju dobrih odnosa.
• Uživaju u svojim omiljenim aktivnostima – bilo da je to muzika, sport, umetnost ili bilo koja druga strast.
• Pomažu drugima i osećaju se korisno zbog toga.

Kako roditelji mogu pomoći u izgradnji samopouzdanja?

Ovo je nešto što sve nas roditelje muči. Roditelji igraju ključnu ulogu u formiranju samopouzdanja kod dece. Evo nekoliko metoda iz pozitivne psihologije koje roditelji mogu koristiti:

Budite dobar uzor – Deca uče posmatrajući roditelje. Ako roditelji neguju pozitivan stav prema sebi i svojim greškama, deca će usvojiti isti pristup.

Podstičite svaki pokušaj, a ne savršenstvo – Umesto da fokusirate pažnju na rezultat, hvalite trud. Kada dete vidi da je trud cenjen, osećaće se motivisano da i dalje pokušava, čak i kada je suočeno s izazovima.

Pustite ih da uče nove veštine – Kada deca savladaju nešto novo, bilo da je to veština u kuhinji, pravljenje maketa ili sport, doživljavaju osećaj postignuća. Ove male pobede postaju stubovi njihovog samopouzdanja.

Prihvatite i njihove greške i mane – Greške su deo učenja. Umesto kritike, pomozite detetu da razume kako da sledeći put bolje pristupi zadatku. Ovakav način podučavanja gradi otpornost i spremnost da se suoče s neuspehom.

Pokažite im ljubav i podršku – Deca koja se osećaju voljeno i prihvaćeno razvijaju dublji osećaj samopoštovanja. Zbog toga je važno redovno pokazivati koliko ih cenite – ne samo zbog postignuća, već zbog toga što su jednostavno ono što jesu.

Ka izgradnji samopouzdanja: Još uvek nismo stigli, ali smo na dobrom putu

Umesto da svog sina stalno kritikujem i govorim mu šta sve može da poboljša, odlučila sam da ga češće pohvalim za svaki trud koji uloži, čak i kad nije sve savršeno. Tako, kada je imao nastupe (dečiji hor, javni čas u muzičkoj školi ili fudbalsku utakmicu), umesto da ga savladava trema, videla sam kako je siguran u sebe, jer zna da vredi i da može. Nakon nastupa možemo realno da analiziramo šta bi moglo biti bolje, ali komentar uvek najpre započnem pohvalom.

Polako smo došli do toga da kada se nađe među nepoznatim vršnjacima, ne plaši se i ne povlači, već prilazi s osmehom i lako sklapa prijateljstva. U kolektivu ga zbog toga posmatraju kao omiljenog druga, nekoga ko ima hrabrosti da preuzme inicijativu i bude lider, jer zrači samopouzdanjem.

Ohrabrujmo devojčice da prepoznaju svoju vrednost i preuzmu inicijativu

U slučaju moje ćerke, izgradnja samopouzdanja ide sporije, jer je veoma samokritična i često sumnja u svoje sposobnosti. Uvek se preispituje, postavljajući visoke standarde i brinući da neće biti dovoljno dobra. Takva nesigurnost joj otežava napredak, ali to samo znači da je potrebna naša dodatna podrška i ohrabrenje.

Posebno je važno da podstičemo devojčice da veruju u sebe i svoje sposobnosti, jer statistike pokazuju da žene često ne apliciraju za poslove ukoliko ne ispunjavaju sve kvalifikacije. Prema istraživanjima, muškarci apliciraju čak i kada ispunjavaju samo 60% kriterijuma, dok žene apliciraju samo ako zadovolje 100% uslova (Harvard Business Review, 2014). 

Studija sa Univerziteta Carnegie Mellon otkrila je da je samo 7% žena pregovaralo o početnoj plati nakon ponude posla, dok je to uradilo čak 57% muškaraca. Ova razlika ne proizlazi iz nedostatka sposobnosti ili kompetencija kod žena, već iz manjka samopouzdanja i bojazni od posledica pregovaranja.

Evo još jednog primera koji je prisutan na fakultetima. Istraživanja pokazuju da devojčice, iako često postižu bolje akademske rezultate od dečaka, manje učestvuju u diskusijama ili postavljaju pitanja u učionici. Ovo često proizlazi iz straha od greške ili neprijatne situacije, dok dečaci, i sa manje znanja, češće preuzimaju inicijativu i postavljaju pitanja bez straha od kritike.

Podrška je važna

Sigurno znate za priču o devojčici koja koja je trčala za školski tim i učestvovala u važnoj trci na državnom prvenstvu. Rasplakala se nakon trke jer ne da nije osvojila nijednu medalju nego je stigla poslednja, ali je njen trener prišao i rekao joj: „Pobedila si,” na šta ga je ona samo zbunjeno gledala.“ “Ne takmičiš se protiv drugih, već protiv sebe. A ti si danas pobedila – oborila si sopstveni rekord i to je ono što je najvažnije. Tvoj rekord je bio 19 sekundi, a danas si stigla za 18!“ 

Na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine, britanski atletičar Derek Redmond je povredio tetivu tokom polufinala na 400 metara. Umesto da odustane, pokušao je da završi trku. Njegov otac se probio pored obezbeđenja, utrčao na stazu i pomogao mu da pređe liniju cilja. Iako Derek nije pobedio, podrška njegovog oca pretvorila je ovaj trenutak u simbol pobede duha i odlučnosti. Ova priča pokazuje koliko je važna emocionalna podrška u trenucima kada sve izgleda izgubljeno.

Podrška, podsticaj i preterano hvaljenje: Pronalaženje prave mere

Važno: Pronalaženje ravnoteže između podrške i preteranog hvaljenja je ključno za zdravo samopouzdanje deteta.

Podrška i podsticaj su neophodni za izgradnju samopouzdanja kod dece. Međutim, preterano hvaljenje može imati suprotan efekat. Kada hvalimo decu za svaku sitnicu, rizikujemo da stvore lažnu sliku o svojim sposobnostima ili da postanu zavisni od spoljašnjeg odobravanja.

Umesto toga, fokusirajte se na:

• Pohvalu konkretnih postupaka i truda
• Ohrabrivanje dece da sami procene svoj uspeh
• Pružanje konstruktivne povratne informacije
• Podsticanje dece da uče iz grešaka i izazova

Pronalaženjem prave mere između podrške i realnosti, pomažemo deci da izgrade istinsko, dugoročno samopouzdanje.

Conclusion

Izgradnja samopouzdanja kod dece nije trenutni zadatak, već proces koji traje čitav život. Svaki mali korak, svaki pokušaj, svaka podrška koju deca dobijaju od roditelja gradi njihovu unutrašnju snagu. Na taj način, deca se pripremaju ne samo za izazove koji ih čekaju, već i za svet koji će biti bolji zahvaljujući deci koja veruju u sebe i ne boje se izazova.

Bonus savet: Ozbegnite ovih 15 stvari koje (nenamerno) ubijaju samopouzdanje kod dece

Iako roditelji uvek žele najbolje za svoju decu, ponekad nesvesno činimo stvari koje mogu narušiti njihovo samopouzdanje. Evo liste 15 takvih postupaka koje treba izbegavati:

1. Konstantno poređenje sa drugom decom ili braćom i sestrama
2. Preterana kritika ili fokusiranje samo na greške
3. Postavljanje nerealnih očekivanja
4. Rešavanje svih problema umesto deteta
5. Ignorisanje detetovih osećanja ili umanjivanje njihovih problema
6. Uskraćivanje prilike da dete samo donosi odluke
7. Preterana kontrola i nadzor
8. Nedoslednost u pravilima i posledicama
9. Komentarisanje fizičkog izgleda deteta na negativan način
10. Korišćenje sarkazma ili ponižavajućeg humora
11. Neispunjavanje obećanja
12. Uskraćivanje fizičke nežnosti i pohvala
13. Preterano reagovanje na neuspehe ili greške
14. Izostanak reakcije na uspehe i postignuća
15. Prenošenje sopstvenih strahova i nesigurnosti na dete

Prepoznavanje ovih obrazaca ponašanja je prvi korak ka njihovom prevazilaženju. Svi roditelji ponekad greše, ali svest o ovim zamkama može nam pomoći da ih izbegnemo i podržimo razvoj zdravog samopouzdanja kod naše dece.