Izgradnja snažne veze između roditelja i dece

Deluje jednostavno, zar ne? Ima li u prirodi jačeg odnosa od odnosa dece i roditelja? Priroda je to sve sam udesila, geni i hormoni rade svoj posao. No, da li je baš tako?

Nekada davno kad moja deca nisu bila ni u planu, pravila sam planove kako ću biti najbolji roditelj na svetu. To je uglavnom značilo da ću uživati u pohvalama kako je moje dete mirno, ne plače, ne zahteva pažnju, ne mora da se ljulja, spava samo u sobi, ima samo najbolje ocene i recituje pesmice za moje goste. I svi će govoriti: „Kako ih samo lepo vaspitala.“ Oh, koliko sam samo grešila.

Negde oko mog prvog porođaja počelo je intenzivnije da se govori o prvom kontaktu s bebom. Kako je taj trenutak za stvaranje trajne veze veoma bitan i da zahtevamo od doktora da nam nakon poroda daju bebu, da prislonimo kožu uz kožu. Srećna je okolnost da su i sestrice i doktori čuli za to, pa su mi dali moju bebu a da nisam morala da pitam. I ne pamtim mnogo, sve je u nekoj izmaglici. Ali taj osećaj na mojim ustima, dodir najnežnije kože na svetu nikada neću zaboraviti. U onom magnovenju događaja koje prođaj nosi sa sobom, taj je poljubac doneo olakšanje i euforiju koja je uspela da nadvlada drugo. Makar na čas.

E sad. Deluje vrlo jednostavno – grlite svoju decu da biste ostvarili snažnu vezu. Ali često se zaboravi na to jer vas nakon prođaja stignu saveti o tome kako da budete uspešni, Evo nekoliko saveta koje slobodno možete da zaboravite.

Ne navikavaj bebu na ruke!

To je taj imperativ uspešnog roditeljstva, jer sve su bebe iste i ako budete dovoljno uporni naučićete je da zaspi sama u krevecu a vi posle imate noć za sebe. Imam tužnu vest. Nije tako. Neke bebe jednostavno žele da se ljuljaju. I uživajte u tome. Naučite kako da je uspavljujete tako da je i vama lakše. Da li je to drevni metod gde će te pboje držati krajeve ćebeta dok se ne uspava, da li je to metod ljuljanja bebe „na noge“; da li ćete se zajedno ljujati u ljjašci, procenite sami. Meni je pomagalo jer sam gledala filmove ili slušala radio ili smo se oboje smejali i pričali dok njišemo to ćebe, Zato, navikavajte na ruke. Proćiće. I uhvatićete sebe kako želite da utešite svoje veliko dete baš kao kad je bio beba, ali on odavno ne staje u krilo.

Nikako deca da spavaju s vama u krevetu!

Ma ko kaže? Tako rekoše, ne valja, deca moraju da spavaju u odvojenoj sobi. Ne mora ništa. Morate samo da pratite svoj ritam i ritam vašeg deteta. Uverena sam da ja ne bih preživela neke temperature da nisu spavali sa nama. Oni bi bili dobro, ali taj zagrljaj je meni bio potreban. Pustite decu da se ušunjaju u krevet. Ni ptice ne idu iz gnezda dok nisu spremne. A isplatiće se. Jer kad plačljive bebe postanu ćutljivi tinejdžeri dobićete iznenadni izliv ljubavi kad se ugnezdi između vas dok popodne gledate tv. Bez reči, sa ćebetom, zaspe.

I posle se zajednički trenuci samo ređaju. Biće uspona i padova. Ali se samo treba osloboditi principa da je roditeljstvo ozbiljna stroga stvar i da deca i roditelji vode posebne živote. Zato vodite decu na sok kad izlazite s prijateljima, vodite ih u goste kod rođaka, nek idu sa vama u kupovinu, nek dođu na vas posao makar ma kratko, zovite ih kad popravljate šporet ili pravite kiflice. Ko negoduje, nek negoduje. Da vam pomažu. Gledajte zajedno film, igrajte karte ili društvene igre. Verujte, taj period kad žele da su stalno uz nas brzo prođe. I kad budete shvatili da je basket s drugovima zamenio zauzeo mesto kafe sa vama na listi prioriteta, znaćete da imate divne uspomene. I jednostavno navike da provodite vreme zajedno.

Evo, pokušajte da se setite najlepših događaja iz detinjstva. Uverena sam da to nije poklon koji ste dobili. Ali odlazak na očev posao i važnost koju sam osećala kako mi pokazuje kako sve funkcioniše na pumpi pa posle pauza dok on pije kafu a ja gusti sok, e taj dan nikada neću zaboraviti.

Deluje jednostavno zato što i jeste. Grlite i ljubite decu i delite sa njima što više možete.